миролю́бїе

миролю́бїе [миролюбие]


Фл ‹Миролюбие›. ▸ Пристрастие к мирскому, земному (совр. нет); стремление к сохранению мирных отношений (дрр. нет). ◂ Нил Сор. Молитва, 163.


чс *


gr миролю́біе: S,n,inan; :

См| мїролю́бїе