мꙋжа́тица
мꙋжа́тица [мужатица]
od замужняя женщина
СЦРЯ ‹мужа́тица› ‹ы›, с. ж. Церк. ▸ Замужняя женщина. ◂ Съ мужатицею отнюдь не сѣди. Сир. IX. 10.□
Фл ‹Мужатица›, ‹мужатая›. Совр. нет. ▸ Замужняя женщина. ◂ Изб. 1076 г., 175 об. 3. ВМЧ, Сент., 635.
чс 1 Трб=1
gr мужа́тица: S,f,anim; sg,nom