мꙋжа́тица

мꙋжа́тица [мужатица]

od замужняя женщина

СЦРЯ ‹мужа́тица› ‹ы›, с. ж. Церк. ▸ Замужняя женщина. ◂ Съ мужатицею отнюдь не сѣди. Сир. IX. 10.

Фл ‹Мужатица›, ‹мужатая›. Совр. нет. ▸ Замужняя женщина. ◂ Изб. 1076 г., 175 об. 3. ВМЧ, Сент., 635.

чс 1 Трб=1

gr мужа́тица: S,f,anim; sg,nom