пожже́нїе
пожже́нїе [пожжение]
Фл ‹Пож(ж)ение›. Совр. нет. ▸ Пожар; сожжение. ◂ Гр. Наз. XI в., 156.
Алекс ‹пожже́ніе›, сожженіе. Евр: 6. 8□.
ГлтНЗ (καῦσις, exustio) – сожжение. Евр 6:8□ є҆ѧ́же кончи́на въ пожже́нїе.
чс 4 АП=1 АПБ=1 МнК=2
gr пожже́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc