внѣ́дрити

внѣ́дрити [внедрити]

Фл ‹Внедрять›, ‹внедрить›, ‹внадряти›, ‹внадрити›, ‹внардити› — совр. нет). ▸ Укоренять что-л., заставлять прочно войти. ◂ Апост. посл. по сп. 1220 г., 73 об.

чс *

gr внѣ́дрити: V,pf,tran; :