же́рчїй [жерчий]
СЦРЯ ‹же́рчій› ‹ая›, ‹ее›, пр. Церк. ▸ Принадлежащій жрецу. ◂ Аще будетъ вдова жерча, да оную поймутъ. Іезек. XLIV. 22.□
Дерив Притяж. к жре́цъ
чс *
gr же́рчій: A,poss; :