и҆звнѣꙋ́дꙋ

и҆звнѣꙋ́дꙋ [извнеуду]

Фл ‹Извнеуду›, ‹извнеюду›, ‹извнуду›, нар. Совр. нет. ▸ Извне; явно. ◂ Супр., 278, 4. ВМЧ, Апр., 842.

чс 8 Проч=8

gr извнѣу́ду: ADV;