кла́нѧющїйсѧ

кла́нѧющїйсѧ [кланяющийся]

ГлтНЗ (γονυπετῶν, procidens; προσκυνῶν, аdоrаns) – кланяющийся, поклоняющийся. Мф 17:14 кла́нѧѧсѧ (γονυπετῶν) є҆мꙋ̀.

чс *

gr кла́нятися: V,ipf,intr,med; °

См| кла́нѧтисѧ