кла́нѧющїйсѧ
кла́нѧющїйсѧ [кланяющийся]
ГлтНЗ ‹Кла́нѧющїйсѧ›, ‹кла́нѧѧсѧ› (‹кла́нѧѧйсѧ›) (γονυπετῶν, procidens; προσκυνῶν, adorans) – кланяющийся, поклоняющийся. Мф 17:14□ кла́нѧѧсѧ (γονυπετῶν) є҆мꙋ̀.
чс *
gr кла́нятися: V,ipf,intr,med; °
См· кла́нѧтисѧ