пле́ва [плева]
od ‹Плева̀› мякина
Св ‹плева̀› — мякина, солома (Мф. 3, 12□).
Фл ‹Плева›. Совр. нет. ▸ Полова, солома, мякина. ◂ Зогр. Остр., Л. 3, 17.
чс *
gr пле́ва: S,f,inan; :