прїѧ́тый [приятый]
Фл ‹Приятый›. Совр. нет. ▸ Принятый; достойный принятая; приятный. ◂ Сав., Остр., Л. 4, 24.
чс 22 МнК=1 ТрП=1 Мол=1 Акф=2 Проч=1
gr прія́ти: V,pf,tran; partcp,praet,pass,plen,sg,m,nom/acc
См| прїѧ́ти