се́чь

се́чь [сечь]


od моча животных


СЦРЯ ‹сечь› ‹и›, с. ж. Церк. ▸ Тоже, что ‹моча̀›. ◂ Еже ясти имъ гной свой и пити сечь свою. 4 Царств. XVIII. 27.


чс 1


gr се́чь: S,f,inan; sg,nom/acc

См| сѣ́чь