словопрѣ́тисѧ

словопрѣ́тисѧ [словопретися]

ГлтНЗ (λογομαχεῖν, de verbis pugnare) – препираться, вступать в словопрение. 2Тим 2:14 засвидѣ́тельствꙋѧ пред̾ гдⷭ҇емъ, не словопрѣ́тисѧ.

чс 2 АП=1 АПБ=1

gr словопрѣ́тися: V,ipf,intr,med; inf