ѹ҆пова́нїе

ѹ҆пова́нїе [упование]


od вера, упование, 2. то, на что надеемся, 3. надежда


Дч* сущ. (греч. ἐλπίς) вера; предмет надежды, надежда да кі́йждо ва́съ ꙗ҆влѧ́етъ то́жде тща́нїе ко и҆звѣще́нїю ѹ҆пова́нїѧ да́же до конца̀ (Евр. 6, 11). Оу҆пова́нїемъ бо спасо́хомсѧ. Оу҆пова́нїе же ви́димое, нѣ́сть ѹ҆пова́нїе: є҆́же бо ви́дитъ кто̀, что̀ и҆ ѹ҆пова́етъ (Рим. 8, 24).


СЦРЯ ‹упова́ніе› ‹я›, с. ср. Церк. 1) ▸ Твердое надѣяніе. ◂ Упованіе мое на Бога. Псал. LXI. 8. 2) ▸ Самый предметъ, на который уповаютъ. ◂ Яко ты, Господи, упованіе мое. Псал. XC. 9.


Фл ‹Упование›. ▸ Надежда (совр. устар.); опора (совр. устар.); помощь (совр. нет). ◂ Клоц. 2, 18. Гр. Наз. XI в., 321.


Ник ‘Надежда христианская’ […] Христианская надежда основывается на Господе Иисусе Христе, который, по слову апостола Павла, «есть надежда наша» (1 Тим 1:1). […]


чс 1204 ВЗ=22 АП=18 АПБ=19 Час=13 Окт=87 МнП=26 МнО=32 МнС=24 МнК=269 ТрП=42 ТрЦ=9 Слж=10 Трб=21 СлП=31 Мол=35 Акф=17 Кан=2 Тип=22 Сол=22 Лит=1 ПрБ=14 Проч=44


gr упова́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc