зва́нный

зва́нный [званный]

САР-1 ‹Зва́нный›, ная, ное. ‹Зва́нъ›, на, но. прил. Сл.
1) Назначенный, предреченный, поставленный.
‹И никто же самъ себѣ пріемлетъ честь, но званный отъ Бога, якоже и Ааронъ›. Евр. V. 4.
2) Приглашенный.
‹И посла раба своего въ годъ вечери, рещи званнымъ›. Лук. XVI. 17.
‹Мнози бо суть звани, мало же избранныхъ›. Матѳ. XX. 16.
‹Званъ въ гости на обѣдъ›.
→САР-1 т.3, с.113

чс 155 АП=1 АПБ=1 Окт=4 МнП=14 МнО=4 МнС=9 МнК=68 ТрП=1 ТрЦ=5 Тип=40

gr зва́ти: V,ipf,tran; partcp,praet,pass,plen,sg,m,nom/acc

См| зва́ти