неимѣ́нїе
неимѣ́нїе [неимение]
od бессилие, беспомощность
Сд бессилие, беспомощность, ἀπορία: да порази́тъ тѧ̀ гдⷵь неимѣ́нїемъ и҆ ѻ҆гне́вицею, и҆ стꙋ́жею и҆ жже́нїемъ да поразит тебя Господь бессилием и горячкой, ознобом и воспалениями (Втор 28,22□).
Дч* сущ. (греч. ἀπορία) — неумение помочь себе, недоумение; недостаток, бедность; чахотка. Да порази́тъ тѧ̀ гдⷭ҇ь неимѣ́нїемъ и҆ ѻ҆гне́вицею (Втор. 28, 22□).
Фл ‹Неимение›. ▸ Отсутствие кого, чего-н.; бедность (совр. нет); неумение (совр. нет). ◂ Гр. Наз. XI в., 74.≈
чс 4 МнК=1 ТрЦ=1 Проч=2
gr неимѣ́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc