припа́сти
припа́сти [припасти]
od → ‹Припа́дати› пасть ниц перед кем-л., молить на коленях
Сд ‹припа́дати (припа́даю), припа́сти (припадꙋ̀)› пасть ниц (перед кем-л.), молить на коленях, προσπίπτω: прїиди́те, поклони́мсѧ и҆ припаде́мъ самомꙋ̀ хрⷵтꙋ̀, цр҃е́ви и҆ бг҃ꙋ на́шемꙋ придите, поклонимся и падем ниц перед самим Христом, Царем и Богом нашим (passim); припа́сти ко щедро́тамъ твои̑мъ ѡ҆ на́шихъ грѣсѣ́хъ и҆ ѡ҆ людски́хъ невѣ́дѣнїихъ молить на коленях милость Твою о наших грехах и о человеческом неведении (Служ Лит млв вер 1); припа́даю твое́й бл҃гости: помози́ ми молю на коленях благость твою: помоги мне.
ГлтНЗ (προσπίπτειν, ассidеrе; προσρήγνυναι, illisum esse) – припасть, пасть; напереть. Мк 5:33□ припадѐ къ немꙋ̀.
чс 3 Слж=1 Проч=1
gr припа́сти: V,pf,intr; inf