сѐ

сѐ [се]

od Вот

Дч* ‹се́› мест. нареч. и част. вот. сѐ, а҆́гг҃лъ гдⷭ҇ень во снѣ̀ ꙗ҆ви́сѧ є҆мꙋ̀ (Матф. 1, 20. Марк. 16, 6).

СЦРЯ ‹се› нар. указат. Церк. ▸ Вотъ. ◂ Се Агнецъ Божій. Іоанн. I. 29. Се мати моя! Матѳ. XII. 49.

САР-1 ‹Се́бо›,употребляется вмѣсто союза винословнаго ибо, поелику. ‹Себо мзда ваша многа на небеси›. Лук. VI. 23.
‹Себо молитву дѣетъ›. Дѣян. IX. 11.
→САР-1 т.5, с.397

ГлтНЗ (ἰδού, ессе; ἴδε, ecce) – се: вот. Мф 1:20 сѐ, а҆́гг҃лъ гдⷭ҇ень во снѣ̀ ꙗ҆ви́сѧ є҆мꙋ̀.

чс 3452 ВЗ=715 ЕВ=169 АП=88 АПБ=64 ЕВБ=172 Час=11 Окт=104 МнП=138 МнО=62 МнС=26 МнК=508 ТрП=170 ТрЦ=67 Слж=10 Трб=59 СлП=38 Мол=33 Акф=3 Кан=3 Тип=74 Сол=14 ПрБ=1 Проч=82

gr се́: PART;

См| се́