чꙋдодѣѧ́нїе
чꙋдодѣѧ́нїе [чудодеяние]
od чудотворение, чудо, чудесное дело
Дч* (θαυματουργία) чудотворение.
СЦРЯ ‹чудодѣя́ніе› ‹я›, с. ср. Церк. ▸ Произведеніе чудесъ, чудотвореніе. ◂ Чудодѣяніе источаеши. Мин. мѣс. Ноябр. 2.
Фл ‹Чудодеяние›, ‹чудодение›. Совр. нет. ▸ Сотворение чуда. ◂ Супр., 396, 28; 315, 29–30. Усп. сб. 223 в 14–15.
САР-1 ‹Чудодѣя́ніе›, нія. с. ср.
Твореніе чудесъ.
→САР-1 т.6, с.828
чс 8 МнК=4
gr чудодѣя́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc