ѹ҆едини́ти

ѹ҆едини́ти [уединити]

Фл ‹Уединять›, ‹уединить›, (‹уединети› — совр. нет). ▸ Удалять, обосабливать от кого-, чего-л. ◂ Микл. Панд. Ант. XI в., л. 3.

чс -

См. уединя́ти: