брещѝ
брещѝ [брещи]
od беречь
СЦРЯ ‹брещѝ› ‹брегу̀›, ‹бреже́ши›, гл. д. Церк. ▸ Тоже, что ‹бере́чь›. ◂ Камень егоже не брегоша зиждущіи, сей бысть во главу угла. Псал. CXVII. 22.□
Фл ‹Брещи›, ‹бречи›. Совр. нет. ▸ Беречь, хранить; оберегать, заботиться; (?)пренебрегать. ◂ Презв. Козма, 31. Гр. Наз. XI в., 13.
Алекс ‹брещѝ›, брегу, брежеши, стеречь, хранить, беречь. Псал: 117. 22□. Его ме не брегоша зиждущіи.
ГлтНЗ (μέλειν, curae esse; δοκιμάζειν, рrоbаrе: ценить: оценивать: выбирать: избирать; ἀποδοκιμάζειν, rерrоbаrе, отвергать: не одобрить) – хранить: оберегать. Лк 10:40□ гдⷭ҇и, не бреже́ши ли, ꙗ҆́кѡ сестра̀ моѧ̀ є҆ди́нꙋ мѧ̀ ѡ҆ста́ви слꙋжи́ти. Лк 20:17□ ка́мень, є҆гѡ́же небрего́ша (ἀπεδοκίμασαν, reprobaverunt) зи́ждꙋщїи.
чс *