лꙋ́гъ

лꙋ́гъ [луг]

САР-1 ‹ЛУ́ГЪ›, га. и умал. ‹Лужо́къ›, жка̀. ‹Луже́чекъ›, чка. с. м.
Пространство земли безлѣсное, поросшее травою, которая служитъ для сѣнокоса или паствы.
‹Злачные луга›.
‹Скошеной лугъ›.
→САР-1 т.3, с.1323

чс 12 ВЗ=1 МнП=2 МнО=1 МнК=4

gr лу́гъ: S,m,inan; sg,nom/acc

gr лу́гъ_2: S,m,inan; ˜