недꙋ́гъ
недꙋ́гъ [недуг]
od ‹Недꙋгъ огненный› горячка
od ‹Свѧще́нный недꙋ́гъ› лютая проказа
od ‹Ѻ҆́гненный недꙋ́гъ› горячка
САР-1 ‹Неду́гъ›, га. с. м. Сл.
Скорбь, болѣзнь, немощь.
‹Власть цѣлити недуги›. Марк. III. 15.□
‹Вси, елицы имѣяху болящія недуги различными, привождаху ихъ къ нему›. Лук. VI. 40.□
→САР-1 т.2, с.787
ГлтНЗ (νόσος, morbus; ἀσθένεια, infirmitas, morbus; νόσημα, morbus) -- недуг: болезнь. Мф 4:23□ и҆сцѣлѧ́ѧ всѧ́къ недꙋ́гъ.
чс 209 ЕВ=3 АПБ=1 ЕВБ=3 Окт=7 МнП=8 МнО=2 МнС=1 МнК=53 ТрП=9 ТрЦ=4 Трб=19 СлП=1 Мол=5 Акф=2 Тип=1 ПрБ=1 Проч=25