па́дъ
па́дъ [пад]
ГлтНЗ ‹па́дъ, пады́й, па́дшїй› (πεσὼν, prostratus, procidens; ὁ πεσὼν, qui ceciderit; προσπεσών, ассidеnѕ; καταπεσών, decidens) – пав, павший. Мф 2:11□ и҆ па́дше поклони́шасѧ є҆мꙋ̀.
чс 53 ЕВ=7 АП=5 АПБ=6 ЕВБ=7 Окт=2 МнО=1 МнК=3 ТрП=3 Тип=1 Проч=6