трꙋ́пъ
трꙋ́пъ [труп]
od ‹Тр̑ꙋ́пъ› брюхо, живот, 2. стан телесный
Св мертвое тело.
Дч* (κοιλία) — сущ. труп; брюхо, живот. И҆ слы́шавше ѹ҆ченицы̀ є҆гѡ̀, прїидо́ша и҆ взѧ́ша трꙋ́пъ є҆гѡ̀, и҆ положи́ша є҆го̀ во гро́бѣ (Марк. 6, 29□).
чс 14 ВЗ=2 ЕВ=2 ЕВБ=2 ТрП=1 Проч=1
gr тру́пъ: S,m,inan; sg,nom/acc