тѧтива̀

тѧтива̀ [тятива]

od ‹Тѧтива› тетива

Дч* ‹тѧтива́› сущ. (греч. νεύρα) — тетива, толстая струна лука; жила, из которой делается тетива. а҆́ще свѧ́жꙋтъ мѧ̀ седмїю̀ тѧтива́ми сыры́ми неистлѣ́вшими, и҆ и҆знемогꙋ̀, и҆ бꙋ́дꙋ ꙗ҆́кѡ є҆ди́нъ ѿ человѣ̑къ (Суд. 16, 7).

чс *

gr тятива́: S,f,inan; :