тѧтива̀
тѧтива̀ [тятива]
od ‹Тѧтива› тетива
Дч* ‹тѧтива́› сущ. (греч. νεύρα) — тетива, толстая струна лука; жила, из которой делается тетива. а҆́ще свѧ́жꙋтъ мѧ̀ седмїю̀ тѧтива́ми сыры́ми неистлѣ́вшими, и҆ и҆знемогꙋ̀, и҆ бꙋ́дꙋ ꙗ҆́кѡ є҆ди́нъ ѿ человѣ̑къ (Суд. 16, 7□).
чс *
gr тятива́: S,f,inan; :