ѹ҆бѣди́ти [убедити]
Фл ‹Убеждать›, ‹убедить›. ▸ Уговаривать; внушать что-л., добиваясь того, чтоб поверили, согласились. ◂ Бер. Панд. Ант. XI в., л. 137.
Дерив Сов. вид к ѹ҆бѣжда́ти
чс *
gr убѣди́ти: V,pf,tran; :