ды́шꙋщїй

ды́шꙋщїй [дышущий]

ГлтНЗ (πνέων, flans) – дующий. Деян 27:40 воздви́гше ма́лое вѣ́трило къ ды́шꙋщемꙋ вѣ́трецꙋ (τῇ πνεούσῃ, ad venti flatum, подняв малый парус по ветру).

чс 2 МнП=1 МнК=1

gr дыша́ти: V,ipf,intr; partcp,praes,act,plen,sg,m,nom/acc

См| дыша́ти