пїѧ́ница

пїѧ́ница [пияница]


Фл ‹Пияница›. Совр. нет. ▸ Пьяница, пьяный. ◂ Зогр., Остр. Мф. 24, 49.


ГлтНЗ (μεθύων, ebrius; μέθυσος, ebriosus; πάροινος, vinosus) – пьяница. Мф 24:49 ꙗ҆́сти же и҆ пи́ти съ пїѧ́ницами (μετὰ τῶν μεθυόντων).


чс 5 ВЗ=1 АП=1 АПБ=1 ТрП=1


gr пія́ница: S,m/f,anim; sg,nom