а҆нѳѷпа́тъ
а҆нѳѷпа́тъ [анфипат]
od ‹А҆нѳѵпа́тъ› проконсул
Дч* ‹а҆нѳѵпа́тъ› сущ. греч. ἀνθύπατος — проконсул. Тогда̀ ви́дѣвъ а҆нѳѷпа́тъ бы́вшее, вѣ́рова, дивѧ́сѧ ѡ҆ ѹ҆ч҃нїи гдⷭ҇ни (Деян. 13, 12□).
СЦРЯ ‹анѳипа́тъ› ‹а›, с. м. Церк. ▸ Областеначальникъ; проконсулъ. ◂
ГлтНЗ (ἀνθύπατος, proconsul) – aнфипат – проконсул, наместник. Деян 18:12□ Галлїѡ́нꙋ же а҆нѳѷпа́тꙋ сꙋ́щꙋ во а҆ха́їи.
чс 2 АП=1 АПБ=1
gr анѳѵпа́тъ: S,m,anim,persn; sg,nom