жела́тель

жела́тель [желатель]

САР-1 ‹Жела́тель›, ля. с. м. ‹Жела́тельница›, цы. с. ж.
Тотъ, которой желаетъ чего себѣ или другому кому.
‹Безумніи досады суще желателіе›‹..›. Прит. I. 22.
→САР-1 т.2, с.1089

чс 3 Мол=1 Проч=2

gr жела́тель: S,m,anim; sg,nom