разори́вый
разори́вый [разоривый]
ГлтНЗ (λύσας, qui dissolvit) – разоривший: разрушивший. Еф 2:14□ и҆ средостѣ́нїе ѡ҆гра́ды разори́вый.
чс 24 АП=1 АПБ=1 Окт=2 МнП=1 МнС=1 МнК=4 ТрП=4 ТрЦ=2
gr разори́ти: V,pf,tran; partcp,praet,act,plen,sg,m,nom/acc
См· разори́ти разоре́нный