ѹ҆вѧзти́сѧ

ѹ҆вѧзти́сѧ [увязтися]

Дч* ‹ѹ҆вѧзꙋ́ю› глаг. увязываю, увенчиваю цветочным венком. неча́емый же ѹ҆вѧзе́сѧ вѣнце́мъ (Сир. 11, 5).

СЦРЯ ‹увязти́ся› гл. стр. сов. Церк. ▸ Быть увѣнчану. ◂ Мнози мучители сѣдоша на земли, нечаемый же увязеся вѣнцемъ. Сир. XI. 5. Вѣнцемъ нетлѣннымъ ‹....› отъ Христа увязошася. Мин. мѣс. Сент. 17.

чс 2 МнК=2

gr увязти́ся: V,pf,intr,med; inf