неимꙋ́щїй [неимущий]
СЦРЯ ‹неиму́щій› ‹ая›, ‹ее›, пр. ▸ Недостаточный, бѣдный. ◂ Помогать неимущимъ.
Фл ‹Неимущий›. ▸ Не имеющий, бедный. ◂ Гр. Наз. XI в., 35.≈
Дерив не+ и҆мꙋ́щїй
чс 1 Проч=1
gr неиму́щій: A; plen,sg,m,nom/acc