ча́ѧнїе

ча́ѧнїе [чаяние]


od ожидание, чаяние, предположение, надежда и страх


Св ожидание, упование.


Дч* сущ. (греч. προσδοκία) — ожидание, предположение, надежда. не ѡ҆скꙋдѣ́етъ кнѧ́зь ѿ і҆ꙋ́ды и҆ во́ждь ѿ чре́слъ є҆гѡ̀, до́ндеже прїи́дꙋтъ ѿложє́наѧ є҆мꙋ̀, и҆ то́й ча́ѧнїе ꙗ҆зы́кѡвъ (Быт. 49, 10)


Фл ‹Чаяние›. Совр. устар. ▸ Ожидание; надежда. ◂ Храбр., 89. Остр., Л. 21, 26.


чс 57 ВЗ=4 АП=2 АПБ=2 Окт=6 МнП=5 МнО=1 МнС=2 МнК=16 ТрП=3 ТрЦ=4 Мол=2 Проч=1


gr ча́яніе: S,n,inan; sg,nom/acc