ѡ҆дира́ти [одирати]
od ‹О҆дира́ю› сдираю
СЦРЯ ‹одира́ть› ‹ра́ю›, ‹ра́ешь›; ‹одра́ть›, гл. д. Церк. ▸ Тоже, что ‹обдира́ть› въ 1 значеніи. ◂ Кожу его одраша. Мих. II. 8.□
чс 1
gr ѡдира́ти: V,ipf,tran; inf