ѿве́ргшїйсѧ
ѿве́ргшїйсѧ [отвергшийся]
ГлтНЗ (ἠρνημένος, qui abnegarit; ἀρνησάμενος, abnegatus) – отвергнувший, отрекшийся. 2Тим 3:5□ и҆мꙋ́щїи ѡ҆́бразъ бл҃гочⷭ҇тїѧ, си́лы же є҆гѡ̀ ѿве́ргшїисѧ (ἠρνημένοι, oтpeкшиеся).
чс *
gr ѡтврещи́ся/ѡтве́ргнутися_2: V,pf,intr,med; °