востаѧ́й

востаѧ́й [востаяй]


ГлтНЗ (ὁ ἀνιστάμενος, qui exsurgat) – восстающий, являющийся. Рим 15:12 востаѧ́й владѣ́ти над̾ ꙗ҆зы́ки.


чс 6 ВЗ=1 АП=1 АПБ=1 ЕВБ=1 МнП=1 ТрП=1


gr возстава́ти: V,ipf,intr; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom

См· возстава́ти востаѧ́ти