востаѧ́й
востаѧ́й [востаяй]
ГлтНЗ (ὁ ἀνιστάμενος, qui exsurgat) – восстающий, являющийся. Рим 15:12□ востаѧ́й владѣ́ти над̾ ꙗ҆зы́ки.
чс 6 ВЗ=1 АП=1 АПБ=1 ЕВБ=1 МнП=1 ТрП=1
gr возстава́ти: V,ipf,intr; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom
См· возстава́ти востаѧ́ти